Fotografski pojmovi

Napisao/la: Svimbi

Ukupan broj reči: 1066 | Datum: 25 02 2014 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Zbog znatnih razlika u konstrukciji, tehnici i tehnologiji analognih i digitalnih foto-aparata, u daljem tekstu ćemo se truditi da što je moguće više uporedo izlažemo oba aspekata.

Snimanje

Zraci svetla sa svetlosnog izvora (Sunca, sijalice) osvetljavaju predmet koji želimo da fotografišemo. Konstrukcijom foto-aparata, uz podešavanje rastojanja objektiva od filma, omogućeno je da zraci koji dolaze spolja kroz objektiv na film, projektuju na njemu oštar lik predmeta koji snimamo. Za samo delić sekunde u emulziji se izvše hemijske promene koje u njoj formiraju nevidljivu, skrivenu sliku predmeta koja se na njoj projektovala. Kod digitalnih aparata najvaznija razlika je u tome što se svetlost beleži digitalno osvetljavanjem foto-senzora i čuvanjem te informacije(slike) u memoriju.

Negativ

Film se u mraku potapa u hemijski rastvor, razvijač koji će za nekoliko minuta, delovanjem na emulzioni sloj filma, učiniti sliku vidljivom. Posle razvijanja film se izlaže rastvoru-fiksiru, koji će nam dati konačni negativ sa slikom snimljenog predmeta. Slika na negativu biće po svojim crno-belim tonskim vrednostima potpuno obrnuta onim na predmetu u prirodi. Kod digitalnih aparata negativ nije potreban.

Fotografija – pozitiv

Fotografiju ćemo dobiti kada sliku sa negativa prenesemo na fotografski papir. Sa negativa sliku projektujemo uz pomoć aparata za povećavanje na fotografski papir. Svetlosni zraci koji prolaze kroz negativ deluju na emulzioni sloj papira formirajući na njemu sliku, za naše oko nevidljivu. Razvijanje se obavlja pod žuto-zelenim ili crvenim svetlom. Posle osvetljavanja-eksponiranja papira, potrebno je da papir potopimo u rastvor razvijača. Posle razvijanja potrebno je da papir sa slikom fiksiramo, operemo i osušimo i tada imamo pozitiv. Digitalne fotografije se razvijaju direktno putem računarskih tehnologija i raznovrsnim prenosom podataka a na mašini koja služi baš za tu namenu i radi u osnovi kao štampač.

Svetlost

Ako nema svetla nema ni fotografije. Svetlost je jedan vid zračenja u obliku elektromagnetnih talasa što se kreće svuda oko nas. Ti talasi nailaze na sve što nas okružuje, odbijaju se od nekog objekta u prirodi, ulaze u naše oko. Ljudsko oko vidi samo jedan mali deo elektromagnetskog spektra. Glavna karakteristika elektromagnetnog spektra je tzv.talasna dužina. Različiti delovi spektra imaju imaju različitu talasnu dužinu. Da bi videli od čega se sastoji svetlost koju možemo da vidimo, najjednostavnije je sunčevu svetlost propustiti kroz staklenu prizmu. Sunčeva svetlost izgleda nam kao bela, ali kada je propustimo  kroz staklenu prizmu videćemo celi spektar boja koji izlazi iz nje.

Ekspozicija i blenda

 

Ovo su dve ključne stvari za određivanje pravilnog i odgovarajućeg osvetljenja fotografija. Ekspozicija snimka predstavlja vremenski interval u kome je blenda otvorena. Obeležava se obično u delovima sekunde. Na primer ako se kaze da je ekspozicija 60, misli se da je svetlost ulazila u aparat u trajanju od ukupno 60-tog dela sekunde. Blenda ili F-broj je broj koji pokazuje stanje preklopljenost krilaca blende preko otvora na objektivu za vreme ekspozicije. Veća blenda znači veću prekrivenost objektiva i manju količinu svetlosti. Pravilan odnos ekspozicije i otvorenosti blende određuje korektnu i kvalitetnu osvetljenost za korektnu i dobro osvetljnu fotografiju.

Veliki uticaj na količinu osvetljenosti ima i

 

ISO broj

Kod analognih aparata to je karakteristika filma takva da je recimo ISO200 ili ISO400 film prima više svetla od standardnog ISO100 filma. Kod digitalnog aparata ISO brojevi imitiraju taj efekat i veštački povećavaju osetljivost senzora (jednostavno mu dajući više struje) što dovodi do svetlijih fotografija, ali na štetu kvaliteta jer senzor tada stvara veći digitalni šum (male svetlije tačkice ili druge vrste distorzija).

Oštrina

Svaki objektiv ima mogućnost oštrenja u određenom rasponu. Koliki je taj raspon zavisi od tipa objektiva. Najčešći razlozi zbog kojih su fotografije mutne jesu:

·         Loše izoštravanje (npr.ako je objektiv takav da u makro modu možemo snimati na udaljenosti od 10-60cm, svaki pokušaj snimanja van tog opsega biće mutan).

·         Loše držanje foto-aparata ( glavni je razlog za pomeranje foto-aparata. Kod većeg zuma brzina zatvarača bi trebalo da je kraća, jer mali pomeraj može dovesti do neoštrine. Za dužu ekspoziciju potrebno je koristiti stativ, jer bez ikakvog oslonca fotografija ispod ekspozicije 1/30s biće mutna).

 

Ukoliko vam je potrebna izrada stručnog rada na temu fotografije i fotografske opreme, posetite stranicu u nastavku: http://www.seminarski-diplomski.com/usluge/seminarski-radovi 



O Autoru

Za 6 godina postojanja SD Grupe sajtova, u okviru koje posluje i Seminarski-Diplomski.Com, postali smo apsolutni lideri u izradi seminarskih, diplomskih, master, maturskih i magistarskih radova u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Trenutno u okviru grupacije posluje 40 web sajtova.





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Fotografski pojmovi

Slike prirode kao pozadine

Cool slike na internetu

Elementi fotografije

Fotografije pod vodom

Canon digitalni fotoaparati PowerShot S2 IS i SD500: izrazite sebe na najbolji način