Elektronska finansijska tržišta i berze

Napisao/la: Svimbi

Ukupan broj reči: 1787 | Datum: 10 05 2014 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Finansijska tržišta predstavljaju tržišta na kojima se ne vrši razmena dobara, već kao što i sama reč kaže, razmenjuju se finasijska sredstva. To su sredstva koja su namenjena za finansiranje preduzeća, projekata i poduhvata, neka za štednju, ali sve u svemu prvenstveno za rast i razvoj privrede kao celine. Jer da ona ne postoje, ne bi bilo ni ovako velikog prosperiteta ekonomije u zemljama koje su razvile svoje finansijske sisteme.

Kao što je već navedeno, razlikuju se od komercijalnih tržišta po mnogo čemu:

-predmet trgovanja nije roba,

-razmena se ne obavlja direktno već preko posrednika,

-razmena nije trenutna (za novac) već je prisutno vremensko kašnjenje,

-potrebno je da budu strogo regulisana, za razliku od komercijalnih gde se preferira Laissez-faire

-potrebno je izvršiti posebna istraživanja pre razmene, radi smanjenja verovatnoće pogrešne odluke, i druge razlike.

Glavna svrha finansijskih tržišta ogleda se u tome što ona doprinose efikasnoj alokaciji sredstava. Naime, na nivou privrede investicione mogućnosti realnog sektora prevazilaze štednju istog, a štednja stanovništva prevazilazi njihove investicione mogućnosti. Zato je najracionalnije da novac dobiju oni koji mogu na najbolji način da ga iskoriste. Stanovništvo u kome pojedinac nema veliku masu novca, ulaže novac u razne akcije, obveznice ili u banku sa nadom da će se ona vratiti uvećana. Ulaže ga direktno ili preko finansijskih posrednika. Taj novac dolazi do preduzeća na direktan ili indirektan način, koji ulažu u profitabilne projekte, sa ciljem uvećanja njihove vrednosti. Kada ne bi postojala finansijska tržišta, preduzeća bi bila ograničena samo na sopstvene izvore finansiranja. To bi ih primoralo da ulažu novac u i po obimu i po rentabilnosti manje projekte, iako su možda sposobniji za veće poduhvate. To bi bio veliki hendikep za napredovanje privrede.

Posrednici na finansijskim tržištima mogu biti:

-komercijalne banke,

-hipotekarne banke,

-finansijske kompanije,

-investicione banke,

-štedionice,

-osiguravajuće kompanije,

-penzioni fondovi,

-uzajamni fondovi i drugi.

U finansijska tržišta spadaju:

1.      tržište novca

2.      tržište kapitala

3.      OTC tržište

4.      finansijska berza

Tržište novca nema određenu lokaciju na kojoj se nalazi, već ga kreiraju dileri, svojom ponudom i tražnjom. Na njemu se trguje kratkoročnim, marketabilnim, tj. lako utrživim hartijama od vrednosti. U njih spadaju: komercijalni papiri, blagajnicki zapisi, certifikati, ugovori o otkupu hartija od vrednosti, prava na akcije, kratkoročne hartije od vrednosti državnih agencija i drugi.

Na tržištu kapitala se trguje dugoročnim, manje likvidnim hartijama od vrednosti. I upravo zbog tih njihovih karakteristika, one su skuplje, tj. plaća se veća kamata na njih, nego na kratkoročne HoV. Na njemu se obično trguje državnim obveznicama, običnim i preferencijalnim akcijama i obveznicama preduzeća.

OTC  (Over The Counter) tržište ili tržište iza šaltera, kako se još naziva, je elektronsko tržište, što znači da nema fizičku lokaciju. Na njoj se trgovina odvija na principu prihvatanja ponude i ono služi za trgovinu hartija od vrednosti zatvorenih akcionarskih preduzeća.

Finansijska berza

Spada u finansijska tržišta kao najznačajnije, pri tom ne umanjujući značaj ostalih. Na njoj se vrši promet kako dugoročnih tako i kratkoročnih hartija od vrednosti, kao i trgovanje valutama najjačih privreda u svetu. Takođe, može se trgovati indeksima najjačih berza u svetu, ali i sirovinama poput pšenice, nafte, vune, zlata, itd. Trgovanje se odvija na principu aukcije, gde svaka strana izađe sa svojom ponudom, a tržište odredi ravnotežnu cenu po kojoj se izvrši transakcija.

Danas mnoge berze prelaze sa klasičnog poslovanja gde su brokeri morali da budu fizički prisutni kako bi mogli da obave kupo-prodaju, sa ogromnim gomilama papira  i velikim fizičkim prostorom, na elektronski način poslovanja  zahvaljujući razvoju interneta.

Funkcioisanje berze ostaje nepromenjeno, ali prednosti koje donosi elektronsko berzansko poslovanje su veoma značajne. Neke od prednosti i karakteristika su:       

- dobijanju ažurnih informacija o kretanju cena HoV kako bi pravovremeno moglo da se reaguje,

- lakše dolaženje do informacija o preduzeću čije akcije nameravamo da kupimo,

- Online praćenje sopstvenog portfolia, uz svakakve druge moguće opcije, koje se dobijaju u deliću sekunde,

- smanjenje brokerskih provizija,

- mogućnost samostalnog učestvovanja na berzi bez posrednika,i to od kuće itd.

Berzanski indeksi predstavljaju portfolio akcija najreprezentativnijih preduzeća na jednom finansijskom tržištu. Svako finansijsko tržište ima svoj indeks. Da bi se ušlo u indeksnu korpu potrebno je ispuniti određene uslove, koje svako tržište pripisuje samo za sebe, a koje govori o kredibilnosti indeksa. Domaća dva indeksa su BelexLine i Belex15. Prvi se sastoji od 40-ak a drugi od 15 najlikvidnijih akcija i akcija sa najvećom tržišnom kapitalizacijom, domaćih preduzeća. Tržišna kapitalizacija predstavlja cenu * broj akcija kojima se trguje na određeni dan na primer.



O Autoru

Za period od 6 godina, koliko su mnoge Vaše kolege isključivo nama ukazivali poverenje, napisali smo mnoštvo radova iz svih oblasti. Za taj period smo oformili vrhunski tim stručnjaka iz različitih oblasti sa ciljem da efikasno odgovorimo na Vaše zahteve.





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Da li znate važnost knjigovodje?

Elektronska finansijska tržišta i berze

Knjigovodstvo od kuće - Zaradite novac iz udobnosti svog doma

Kako sam odabrao knjigovodstvo

Nacionalni bankarski sistemi i međunarodno bankarstvo