Konkurentska prednost nacija

Napisao/la: mbatrend.com

Ukupan broj reči: 837 | Datum: 19 10 2009 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Konkurentska prednost i bogatstvo države se kreiraju – kreiraju se na mikroekonomskom nivou. Stabilno makroekonomsko okruženje (niska inflacija, niski fiskalni deficiti, niska spoljna zaduženost...), kvalitetne javne institucije, stabilan politički i pravni sistem, nizak nivo korupcije u zemlji, su neophodni, ali nisu dovoljni. Subjekti nacionalne privrede moraju biti sposobni da kreiraju kvalitetna i vredna dobra i usluge primenom sofisticiranih/naprednih metoda – jedino na ovaj način država može da obezbedi visoke plate i kvalitetan povrat na uloženi kapital, neophodan da se osiguraju održive investicije. Na kraju, osnova dugoročnog ekonomskog napretka je tehnološki progres.

I razvijene i nerazvijene zemlje mogu da inoviraju. Nerazvijene zemlje mogu ostvariti tehnološki progres i kroz inovacije i kroz usvajanje znanja koje je već razvijeno u nekoj od naprednih privreda.

Produktivnost nacionalne privrede je satkana od produktivnosti njenih kompanija. Države uspevaju tamo gde nacionalni uslovi podržavaju primenu adekvatnih strategija u osobitim industrijama i njihovim segmentima. Kreiranje i održavanje konkurentske prednosti zahteva konstantno poboljšavanje i inoviranje – traganje za novim i boljim načinima konkurisanja i njihovoj potvrdi u globalnoj privredi.

Države koje žele da postanu i ostanu konkurentne moraju da rade na kreiranju stabilnog zakonodavstva i fleksibilne ekonomske strukture; da investiraju u tradicionalnu i tehnološku infrastrukturu; da unapređuju privatnu štednju i domaće investicije; da razviju agresivnost na međunarodnim tržištimai atraktivnost za strane direktne investicije; da se fokusiraju na kvalitet, brzinu, i javnost administracije; da održe vezu između nivoa plata, produktivnosti i oporezivanja; da investiraju u obrazovanje i dugoročni razvoj sposobnosti ljudskih resursa; da trajno unapređuju izvore konkurentske prednosti.

Vlada ne može da kreira konkurentne industrije – jedino kompanije mogu to da učine. Uloga vlade nije da upravlja industrijskom strukturom, da štiti tržišta i neefikasne ekonomske subjekte. Uloga vlade je da izaziva kompanije da krenu ka kreiranju viših nivoa konkurentskih performansi – ma koliko ovo bilo neprijatno.

Uloga vlade je da oblikuje kontekst, institucionalnu strukturu, i okruženje koje stimuliše kompanije da steknu konkurentsku prednost. Uloga vlade je da kreira kontekst koji stimuliše produktivnost i inovacije kroz adekvatne politike koje jačaju snage dijamanta, ne da se direktno angažuje u obavljanju posla. Samo ona vlada koja želi da potkopa svoje industrije garantovaće privrednim subjektima neograničenu pomoć – jedino je pitanje vremena kada će privredne jedinice postati totalno nesposobne da proizvedu minimum produktivnosti neophodan za konkurisanje na međunarodnim tržištima.

Konkurentnost u industriji je rezultat hiljade i hiljade borbi za nju. Dugoročne investicije u razvoj ljudskih resursa, u inovacije proizvoda i procesa, izgrađivanje klastera, prodiranja na strana tržišta...

Vlade treba da podstiču promene; da ohrabre inovacije; da unaprede domaće rivalstvo; da se fokusiraju na kreiranje osnovnih i specijalizovanih faktora; da izbegavaju preterane intervencije na tržištu faktora i valuta; da podstaknu stroge proizvodne, bezbednosne, i ekološke standarde; da ograniče direktne kooperacije između industrijskih rivala; da ohrabre dugoročne investicije u vidljivu i nevidljivu imovinu; da izbegavaju regulisanje konkurencije u industriji; da sprovode snažne antitrust politike; da razbijaju trgovinske barijere.

Kompanije kreiraju i održavaju konkurentsku prednost, i to lično. Ukoliko žele da budu konkurentne kompanije moraju da rade na tome. Kompanije moraju da shvate ulogu inovacije i promene u konkurentskom uspehu, i bolnu istinu da inovacije izrastaju iz pritiska i izazova.

Kompanije treba da traže pritisak i izazov, ne da ih izbegavaju; da traže sofisticirane kupce; da se snabdevaju od najnaprednijih dobavljača; da dugoročno ulažu u sposobnosti zaposlenih; da traže sposobne konkurente kao motivatore za promenu; da teže visokim proizvodnim i procesnim standardima; da kreiraju nove potrebe na tržištu; da ispravno i blagovremeno reaguju na nove potrebe kupaca ili kanala; da održe veze sa izvorima talentovanih ljudi i istraživačkim centrima; da unapređuju domaće okruženje i učine ga boljom osnovom za međunarodni uspeh; da unapređuju konkurentske prednosti kupaca, kanala, i dobavljača; da rade na kreiranju klastera; da poboljšavaju domaću tražnju; da rade na kreiranju specijalizovanih faktora kao što su sposobni ljudski resursi, naučno znanje, ili napredna infrastruktura; da pozdrave domaće rivalstvo; da usvoje globalni pristup strategiji; da jačaju domaću bazu, ne da je zapostavljaju; da inoviraju da bi neutralisale lokalne ne-prednosti; da analiziraju uslove u dijamantu u drugim državama; da pažljivo pristupaju alijansama; da pronađu, ukoliko je to nužno, kvalitetniju domaću bazu za obavljanje pojedinih aktivnosti.

Današnja konkurentska realnost zahteva liderstvo. Lideri inoviraju i poboljšavaju, i to stalno. Lideri shvataju važnost domaćeg okruženja i unapređuju ga. Lideri veruju u promenu i rade na njoj.

Lideri znaju da konkurentnost može, treba, i mora da se kreira.



O Autoru

Zoran Slavković je diplomirani ekonomista. Vlasnik je web direktorijuma Mbatrend.com.

Izvor: http://www.kristali.rs/drustvo/ekonomija/konkurentska-prednost-nacija.html

Ključne reči: drzava, konkurentska prednost, konkurentska prednost drzava





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Strategije unapređenja prodaje usmerene ka distributerima i maloprodaji

Ponuda i tražnja kao osnovni faktori tržišta

Novac i vrste novca

Konkurentska prednost nacija