Novac i vrste novca

Napisao/la: Svimbi

Ukupan broj reči: 3025 | Datum: 29 10 2013 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



NASTANAK NOVCA

Kada je reč o naprednoj robnoj privredi, suprotnosti robne proitvodnje se razrešavaju na posredan način. To se vrši probajom robe za novac i kupovinom neke druge robe za taj novac. Ovi procesi se nazivaju robnim prometom. U njemu se novac javlja u ulozi ekvivalenta. Zanimljivo je to da se i novac smatra robom. I to posebne vrste koja je zbog svojih karakteristika trajno stekla oblik opšteg ekvivalenta. Ona je monopol u izražavanju vrednosti svih vrsta roba. Novčani oblik vrednosti nastaje onda kada se roba u ekvivalentnom obliku ograniči na jednu posebnu vrstu roba. Zlato je zahvaljujući svojim karakteristikama (velikom vrednošću, postojanošću, deljivosti i homogenosti) steklo vrednost opšteg ekvivalenta. Inače, funkcije novca su: da služi kao mera vrednosti, kao capital, kao platežno sredstvo, kao blago, kao sredstvo plaćanja u međunarodnom prometu i kao opšte sredstvo razmene dobara i usluga. Više o ekonomiji, kao i primere radova iz ekonomije možete pogledati na strani namenjenoj za pisanje i izradu seminarskih radova.

 

KOVANI NOVAC

Početni oblik savremenog novca u funkciji prometnog sredstva javlja se kao kovani novac pune vrednosti. Pre nejga, postojao je novac u obliku komada plemenitog metala. Tada se pri svakom plaćanju merila količina tog metala i to se zvalo pensatorno plaćanje. Pomoću kovanog novca, plaćanje se vrši odbrojavanjem komada novca što predstavlja numeričko plaćanje. Moneta je novac kome država određuje ime, oblik, finoću i težinu. Kovnička stopa je broj istoimenih moneta koje se mogu iskovati iz određene težinske jedinice. Težinu novčane jedinice država određuje tako što zakonom odredi kovničku stopu. Pritom postoji odredjena doza tolerancije, tzv. Remedijum. On predstavlja odstupanje od zakonom predviđene težine. Tokom vremena je nastala mogućnost da se monete zamene znakovima napravljenim od drugog, manje vrednog metala, koji nema punu vrednost, ali se koristi u prometu jer je država tako odredila. To su sitan kovani novac ili papirni znakovi. Sitan kovani novac je nastao zbog tehničkih smetnji da se od zlata iskivaju monete veoma malih težina koje bi bile pogodne za sitna plaćanja.

 

PAPIRNI NOVAC

Papirni novac predstavlja određenu količinu zlata. To je znak novca. Štampanjem papirnih cedulja definisane nominalne vrednosti država utvrđuje količinu zlata koju ove novčane jedinice predstavljaju. Vrednost papirnog novca određena je količinom zlata koju ovaj novac simbolički predstavlja samo pod uslovom da se u prometu nalazi onoliko papirnih novčanih jedinica koliko je za taj promet potrebno punovrednih, zlatnih novčanih jedinica. Ukoliko se izda više papirnog novca, dolazi do opšteg porasta cena robe i usluga (inflacija), a ako se određena količina novca povuče iz opticaja dolazi do opšteg smanjivanja cena (deflacija). Primanje i korišćenje papirnog novca zasniva se na poverenju. Zbog toga je on nazvan fiducijarni novac. Bitna stvar je banknote. To je hartija od vrednosti koju na propisani način i u propisanoj formi izdaje ovlašćena banka. Ona glasi na donosioca i može se po želji svog vlasnika zameniti za zlato u količini koja je na njoj naznačena. Služi kao sredstvo prometa. Nakon toga se prelazi na papirni novac sa prinudnim kursom. To je čist papirni novac. On je prinudni i postaje zakonsko sredstvo plaćanja u sledećim situacijama:

1.            kada država isključi iz unutrašnjeg prometa kovani novac pune vrednosti;

2.            kada ukine zamenljivost banknote za zlato;

3.            kada papirnom novcu odredi zakonski kurs.

Čist oblik papirnog novca je nastao 30. god. XX veka kao posledica poremećaja nastalih u privredama usled I svetskog rata i Velike svetske ekonomske krize (1929-1933). Pod pojmom konvertibilnosti u savremenim uslovima ne podrzumeva se više zamena novca za zlato, već zamena novca jedne zemlje za novac drugih zemalja, bez pravnih smetnji i ograničenja, a po važećem kursu. 

 

ŽIRALNI NOVAC

Žiralni novac može biti knjižni, skriptalni ili depozitni. On podrazumeva ukupna potraživanja na tekućem računu koji vodi poslovna banka za svakog svog komitenta. Žiralni novac je baziran na bezgotovinskom plaćanju. Ono podrazumeva jednostavno preknjižavanje sa tekućeg odnosno na tekući račun komitenta banke. Banci se daje nalog, tzv. prenosni ček za prenos odgovarajuće sume na račun poverioca. Vrste su: gotovinski, koji može da služi i za plaćanje obaveze poveriocu i za podizanje gotovog novca sa računa i bezgotovinski, tj. virmanski ček koji služi samo za plaćanje obaveza poveriocu, tj. prenos novčanih sredstava sa računa izdavaoca čeka na račun njegovog korisnika. Ček dosta više se koristi u razvijenijim privredama. On je isključivo platni instrument, tj. sredstvo kojim se plaća, a ne obećava plaćanje.

 



O Autoru

Ekonomija je nauka iz koje su se razvile mnoge druge ekonomske nauke. U principu zahtevi za izradu seminarskih radova iz oblasti ekonomije su vrlo česti. Dugo godina sarađujemo da nekoliko saradnika koji su stručni za ekonomsku oblast. Pored seminarskih, bavimo se i izradom diplomskih radova iz oblasti ekonomije. Kontaktirajte nas ukoliko Vam je potreban bilo koji rad, na bilo koju temu iz oblasti ekonomije.

 





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Strategije unapređenja prodaje usmerene ka distributerima i maloprodaji

Ponuda i tražnja kao osnovni faktori tržišta

Novac i vrste novca

Konkurentska prednost nacija