Organizaciona struktura ino banke

Napisao/la: Svimbi

Ukupan broj reči: 1067 | Datum: 5 12 2013 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Kada jedna banka odluči da nastupi u inostranstvu, ona to radi sa ciljem usluživanja multinacionalnih komitenata koji zahtevaju finansijske usluge na novim stranim tržištima. Banke uvek očekuju profit od ulaska na novo nesaturisano tržište (na nesaturisanom tržištu postoji tražnja, ali ne i ponuda). Saturacija tržišta je ulazak na tržište i zadovoljavanje potreba tražnje tako što će postati prvi veliki igrač na tržištu i tako nastoje da što ranije i što brže otvore ekspoziture na strano tržište. To su uradile zapadnoevropske banke krajem '90-ih godina ušavši na tržište Istočne i Centralne Evrope. Kad banka odluči da proširi svoje delovanje van matične zemlje ona može nastupati sa različitim organizacionim rešenjima:

1. Korespodentske banke (correspodent bank). Ovo je najmanji mogući nivo izloženosti banke na tržištu. Ona podrazumeva korišćenje neke lokalne banke koja pruža usluge stranoj banci. Lokalne banke korespodenti obezbeđuju čitav niz usluga stranim bankama koje nemaju filijale u toj zemlji ili imaju filijale, ali u njima je npr. zabranjeno nuđenje nekih vrsta usluga. Dobra strana ovakvih poslovanja je što je stranoj banci omogućeno prisustvo na tržištu bez postavljanja svoje mreže filijala. Jeftinije je. Za neke banke u SAD-u, pružanje korespodentskih usluga za banke van SAD-a, je najvažniji i najprofitabilniji deo poslova. Primer je JPMORGAN CHESE. Ova banka omogućava platni promet po izvozno-uvoznim poslovima za većinu banaka iz Tajlanda i Perua, tim da one posluju preko JPMORGAN-a i pri tom nemaju troškove postavljanja i održavanja svojih poslova u SAD-u.

2.Predstavništvo (representative office-repoffice). Korespodentske banke su vrlo jednostavan način  bankarskog poslovanja, mada radeći na taj način banke žrtvuju veliki deo profita koji bi mogle ostvariti nudeći svoje međunarodne bankarske usluge. Sledeći nivo izloženosti su predstavništva preko kojih banke obezbeđuju svoje fizičko prisustvo na nekom tržištu i u nekoj zemlji, mada sa vrlo malim ovlašćenjima. Predstavništva ne mogu raditi tradicionalne bankarske poslove, u smislu primanja depozita ili davanja kredita, one najviše vrše marketinšku funkciju za svoju matičnu banku. Ovo su vrlo niskobudžetne firme i lako se mogu zatvoriti, zato su dosta korišćene za istraživanje novih visokorizičnih tržišta (sredinom ′90-ih to su bile Litvanija i Albanija). Takođe su vrlo korisne u zemljama koje još uvek pravno ne dozvoljavaju stranim bankama da nastupaju sa svojim zvaničnim filijalama (naša zemlja do 2001. godine).

3.Filijale (branch office). Otvaranje filijale banke obično znači mnogo veće finansijske obaveze prema stranom tržištu, nego predstavništvu. Filijala je sastavni deo matične banke i ona pravno posluje kao sastavni deo centrale (HEAD OFFICE-a). Većina filijala stranih banaka su poprilično nezavisne u svom poslovanju, donoseći odluke o poslovanju sasvim same pod uticajem lokalnih zakona (npr. mogu se donositi odluke o visini davanja kredita, nikad ne pitajući centralu za dozvolu, tj. sve do visine eventualno propisane lokalnim zakonima). Filijale sve poslove rade u skladu sa zakonima zemlje gde se nalaze, uključujući primanje depozita ili davanje kredita (za razliku od predstavništva), mada kroz sve to one nisu odvojen entitet (pravna celina) od svoje matične banke, one su deo centrale neke strane banke, njihov kapital je capital centrale, njihov profit je profit centrale, one samo posluju po lokalnim zakonima. Filijale su najpopularnija organizaciona forma stranih banaka.

4.Zastupništvo (agency). Kao i filijala, zastupništvo je sastavni deo matične banke mada nije sasvim isto. Ovo je forma između predstavništva i filijale. One obavljaju više operacija od predstavništva, ali ne mogu vršiti funkcije filijale (npr. u SAD-u strana zastupništva ne mogu primati domaće depozite, ali mogu nuditi sve usluge davanja kredita).

5. Ogranak (sabstidiary). One eliminišu glavni nedostatak filijala ili predstavništva, a to je stavljanje u igru celokupnog kapitala matične banke. Područnica je potpuno odvojen pravni entitet od svoje matične banke, organizovan u skladu sa važećim zakonima date zemlje i koji u potpunosti kontrolišu vlasti te zemlje. One počinju sa radom u nekoj zemlji formiranjem potpuno nove banke ili akvizicijom neke postojeće domaće banke. Generalno, podružnice nude veći broj usluga i od filijala, mada što se tiče kredita oni se nude u znatno manjem ukupnom iznosu, nego kod filijala. Ovo znači da će banke u zavisnosti od vrste poslova koje planiraju da rade, birati i organizacionu strukturu. Za otvaranje podružnica treba pripremiti znatno veći startni kapital nego kod filijala, jer se radi sa 100℅ kapitala matične banke. S obzirom da je potpuno odvojena od matične banke ove dve banke na kraju mogu postati i veliki rivali tj. konkurenti, što se ne može desiti u slučaju filijala.

6.Bankarski konzorcijum (consortium bank). Da bi smanjili rizike i količinu kapitala potreban za ulazak na nova tržišta, banke se ujedinjuju. Bankarski konzorcijumi su grupe banaka koje se udružuju da bi zajedno nastupile na nekom tržištu. Ipak se pokazalo da je teško deliti upravljanje, komitente i konačno udeo u profitu.

Magistarske radove iz ekonomije i maturske radove iz ekonomije pišemo po zahtevima klijenata. Kontaktirajte nas ukoliko vam je potrebbna ova vrsta usluge.



O Autoru

Magistarske radove iz ekonomije i maturske radove iz ekonomije pišemo po zahtevima klijenata. Kontaktirajte nas ukoliko vam je potrebbna ova vrsta usluge.





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Savjeti za uštedu prilikom kupovine školskog pribora

Organizaciona struktura ino banke