Slatkiši poslastičara Emila Žerboa

Napisao/la: draganst

Ukupan broj reči: 545 | Datum: 2 12 2012 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Žerbo, jedna od najpoznatijih poslastičarnica u Budimpešti, nalazi se u centru grada, na mestu gde se pešačka Vaci ulica sliva u Trg Verešmarti. Poslastičara je nedavno proslavila 150 godina postojanja. Zahvaljujući slatkišima Emila Žarboa, Mađari su pre 100 godina s pravom smatrali da se najlepši  kolači u Evropi, bombone, sladoledi i torte ne prave u Parizu, Beču ili Londonu, nego u Budimpešti.

Talentovani poslastičar je rođen u Švajcarskoj, u poznatoj porodici poslastičara. Zanat je najpre učio kod majstora u svojoj zemlji, a zatim u Nemačkoj i Engleskoj. Vratio se kući, oženio i živeo u Sent Etjenu. Sa svojim slatkim proizvodima, Žerbo je učestvovao na raznim takmičenjima širom Evrope i redovno osvajao nagrade. U svojoj poslastičarnici, Žerbo je u ponudi imao stotine poslastica, a najpoznatija je bila čokoladna bombona sa višnjom i konjakom. Svi proizvodi nosili su ime Žerbo. Istorija poslastičare Žerbo međitim počinje sa izvesnim Jakabom Kuglerom, koji je vek ranije, u Šopronu, gradiću na zapadu Mađarske, otvorio poslastičarnicu. U nastavku priče, saznaćete zašto.

Poslastičar Jakab Kugler, imao je 2 sina, Antala i Henrika, od kojih je ovaj drugi, mlađi, nastavio porodični  zanat. Kada se Henrih iz malenog Šoprona preselio u Budimpeštu, na današnjem Trgu Jožefa Nadora otvorio je poslastičarnicu u kojoj su se nudili slatkiši, torte, voćne salate i razni čajevi. Posao mu je tako dobro išao, da je deceniju kasnije potražio novu, bolju lokaciju, a oko mu je zapalo za kafanu Privorski na pozorišnom, kasnije Verešmarti trgu. I nova poslastičara je radila veoma uspešno. Redovni posetioci bili su grofovi, poznati glumci, sportisti i političari, koji su uživali ne samo u tortama, minjonima, žerbo kockama i raznim drugim kolačima, već i u stolicama i stolovima donetim iz Francusk i, plafonu ukrašenom u stilu Luja XIV. Da se Henrik nije slučajno u Parizu sreo sa Žerboom, supružnici Žerbo bi verovatno zauvek ostali anonimni na evropskom nivou. Tom prilikom, Mađar mu je objasnio da je Budimpešta grad velikih mogućnosti, gde se lako ostvaruju i najveći snovi te je tada mladi Emil odlučio da isproba sreću.

Kako Henrik nije imao naslednike, smatrao je da bi tada ambiciozni Emil savršeno nastavio njegovo delo. Emil je postao novi gazda, koji je dobro radio i poslovao čak i za vreme Prvog svetskog rata. Na žalost, preminuo je1919. godine. Posao je nastavila njegova supruga naredne dve decenije, da bi posle Drugog svetskog rata, 1947. godine, čuvena poslastičarnica bila podržavljena. Komunisti su preimenovali poslastičaru Žerbo u Verešmarti, po Mihelju Verešmartiju, velikom mađarskom pesniku. To ime, poslastičara je nosila sve do 1984. godine, kada joj je vraćeno staro ime. Nakon pada komunističkog režima, poslastičara je 1995. godine prodata nemačkom biznismenu Ervinu Mileru  koji joj  vraća stari sjaj nakon detaljnog renoviranja.



O Autoru

O Autoru

Dragan Stanisavljevic, autor sajta recepti-kuvar.com, hobi su mu putovanja i upoznavanje nacionalnih kuhinja. Neke zanimljive recepte za slatkiše, možete naći na strani recepti za kolače.





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Novi trendovi u izradi torte za svadbu

Šta danas ručati: kuvana jela, roštilj, salate...

Fini, brzi i jednostavni deserti!

Vitamin B17 u Ishrani

Zanimljivosti i priče o koktelima

Obicaji za uskrs

Posni kolači jednostavni i zahvalni

Slatkiši poslastičara Emila Žerboa

Kako smrsati efikasno i trajno

UGOSTITELJSKE ČAŠE ZA VINO

Prednosti i osobine alu, pvc i papirne ambalaže u funkciji proizvodnje, transporta i odlaganja hrane