Кроника паланачког гробља Исидора Секулић

Napisao/la: MarijaKg

Ukupan broj reči: 490 | Datum: 16 05 2013 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



 

 

Кроника паланачког гробља  композициa се састоји из два дела. Први део садржи четири прозе- кронике, док је други састављен из три. Седам проза  овога дела нису приповетке, рађене су техником летописа, иначе би и саме прозе Госпа Нола  и Амбиције и дим биле  мали романи, а не само приповетке. Самим тим то није роман, није збирка приповедака или новела, то је књига кроника о животу бившем, о животу који јесте, књига у којој је живот јачи од смрти, где је дат један снажан протест против заборава  као истинске смрти.

   У наслову коренсподирају паланка и гробље; паланка као трајни облик друштва, вечна средина свуда присутна, тиха и запарложена, духовно учмала и зла, оговарачка и устајала, погубна и опасна као живот и –гробље као последње сабирилиште људско, место на коме су избрисане све границе и разлике међу људима, а чија слика се као пролазност налази на почетку  и на крају сваке од седам проза.

  Исидорина Кроника паланачког гробља није кроника смрти паланке, већ смрти паланчана, али да би до тога дошла, она је осликала менталитет паланке, скученост живота,ограниченост  знања и погледе на свет. За писца гробља су колевке, људи  који су остали без потомства. Основна теза ове кронике су гробља из којих не ничу колевке.

   Приповетке које чине кронику распоређене су у два дела. У првом делу су  Коста Земљотрес, Госпа Нола, Амбиције, дим, Влаовићи, а у другом делу су Деца, Људи са Кашаикаре и Паланка и њени последњи Грци. Мотивом  којим започиње само приповедање, односно мотивом гробља, и завршава се једна кроника паланке, где остају само стари гробари који ће некоме, као на пример старом кроничару причати приповести и то оних гробова код којих се колевка угасила.

  Цела збирка је Исидорина негација једне „дебеле једноличности“ паланачког живота, те мучне средине у којој људи „живе као да су на одслужењу робије“.  Исидора на м нуди седам кроника као седам размишљања о животу, о људској судбини из којих читалац сам може извући одговор.

  Исидора је Кроником паланачког гробља обогатила нашу савремену књижевност, не само садржином, већ и обликом, есејистичком прозом, чиме је добијена нова, јасна форма.

  Шест од седам приповедака Кронике почиње на исти начин, ретроспективним излагањем, али је исто тако избегла да на исти начин ваја своје јунаке, не понаљају се карактерне одлике јунака, само се понављају њихове трагичне судбине. Приповедање не тече хронолошким редом, неке јунаке упознајемо на почетку животног пута,друге на фрхунцу њихове славе или трагедије, а треће најчешће ретроактивним излагањем оних који се враћају са Гардоша на коме гробари довршавају тек изниклу причу.

 

 

  Коста Земљотрес

 

  Прва проза у низу, почиње: „Под великом граном ораха на гробљу виде се још остаци гроба Косте Земљотреса. Гроб је и био сиромашки, а одувек су га још газила деца време зрелим орасима.

  Ова , као и остале хронике почињу ретроспективно. Гроб је напуштен , запуштен, расточен, временом нагризен. Дескрипцијом, портетисањем и нарацијом ова хроника предствља уводну кронику.

  Самозадовољно духовно препричавање је подређено паланачком хроничарском казивању о мајстору Кости и другим паланчанима.  Обични догађаји живота једне личности постају необични као што је на пример и живот Косте званог Земљотрес. Исидора даје живу историју паланачког кројача о „малом , слабашном мирном створењу“, сиромаху и несрећнику, човечуљку, сину древног пушкара и кћери остарелог попа.  Још као дечак бива одбачен од паланке и породице, понижаван и вређан јер није био склон мушком пушкарском занату, иако је одњихан у ладици за муницију, а не у колевци, ипак је изражавао смисао за сликовитим изражавањем и кројачким занатом. У Костиној биографији доминирају три одељка. Први одељак је самотно детињство и мукотрпни младалачки живот паланачког калфе, који је учио код разних мајстора и открио кројачки таленат, који му помаже да отвори сопствени кројачки салон, да се ожени, купи кућу . Тако је сиромах и скрушени човек победио паланку  и свет у коме је живео, изборио се са женом да буде бољи од паланчана, и уживао је у своме раду и послу. Посебно деца доносе полет његовом постојању. Костин живот почиње да се развија у пуном просперитету, када и добија надимак Земљотрес због узречице која означава одушак животне радости, унутрашњег задовољства и среће у породици. То би био други одељак Костиног живота.



 

 



 

 

 



O Autoru

Za više informacija kontaktirajte me na mail ucionica.info@yahoo.com





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Кроника паланачког гробља Исидора Секулић

Zasto je vazno citati knjige

Kako izlečiti rak