O alarmnim sistemima

Napisao/la: mdobricic

Ukupan broj reči: 2817 | Datum: 30 11 2013 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



O alarmnim sistemima

Klasičan alarm kao sistem sadrži centralnu upravljačku jedinicu I ulazne I izlazne periferne uređaje. U ulazne alarmne uređaje spadaju razni senzori koji detektuju različite promene okruženja. Tu spadaju detektori:

-          pokreta (infracrveni I mikrotalasni ili kombinovani)

-           dima (optički I temperaturni)

-           loma stakla

-          temperature

-          vlage

-          gasova

Ulazni upravljački uređaji: tastature, daljinske komande, panik tasteri I sl.

Izlazni uređaji su signalnog I upravljačkog tipa – sirene, bliceri, upravljački releji

Dalje, svi ovi uređaji u zavisnosti od sistema mogu biti žični konvencionalni, žični adresabilni I bežični.

Žični konvencionalni alarmi, sastoje se od ulaznih uređaja koji komuniciraju sa centralom putem detekcije otvorenog ili zatvorenog kola sa strane centrale(NC I NO). Ovi sistemi se odlikuju pouzdanošću sa smanjenom mogućnošću greške, ali su sa druge strane dosta zahtevni po pitanju instalacije potrebne za njihov rad, kao I težim kasnijim održavanjem I dijagnostikovanjem greške na sistemu. Pogodni su za male I srednje sisteme.

Žični adresabilni alarmni sistemi su namenjeni objektima složenije structure I veće površine. Omogućavaju po potrebi povezivanje svih perifernih uređaja na jednu magistralu sa dve žice za komunikaciju I dve za napajanje. Odlikuju se pouzdanošću I fleksibilnošću pri projektovanju sistema, kao I kasnijoj dogradnji.  Nešto su više cene ovakvih uređaja u odnosu na konvencionalne, ali su I prednosti koje donose mnogostruke.

Bežični sistemi koriste bežičnu radio vezu za komunikaciju sa centralom, rade na 433 I 868 MHz sa sopstvenim baterijama. Savremeni  bežični alarmi odlikuju se pouzdanošću jer vrše stalnu proveru komunikacije između centrale I perifernih uređaja. Korisni su tamo gde uslovi ne dozvoljavaju izvlačenje kablovske instalacije. Ugradnja ovakvih uređaja je brza I jednostavna, bez bušenja I razvlačenja kablova što opravdava nešto višu cenu ovih alarma.

Alarmne centrale gledano sa strane neprekidnosti u radu, sadrže uz trafo za mrežno napajanje I akumulator koji obezbeđuje autonomiju u radu u slučaju nestanka mrežnog napajanja. Koliko dugo će system raditi bez mrežnog napajanja zavisi od broja uređaja koji se napajaju sa centrale. Obično to vreme nije manje od jednog dana kod velikih sistema.

Većina centrala podržava telefonsku dojavu alarmnih I drugih stanja sistema. Ona u zavisnosti od potreba može biti na specijalizovanu monitioring stanicu ili na lični telefon korisnika. Dojava na monitoring stanicu daje dosta više informacija o stanju sistema, alarmima, uključenjima I isključenjima od strane korisnika. Dojava na lični telefonski broj je malo štura I ograničena na alarmna stanja I eventualno neke greške sistema. Moguća je, tamo gde nema fiksne telefonske linije, I dogradnja GSM uređaja za komunikaciju.

www.alarmikamere.rs

 



O Autoru

Marko Dobričić

www.alarmikamere.rs

www.shop.alarmikamere.rs





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

O alarmnim sistemima

Kako su nastale sms poruke

Prednosti IP video nadzora

«Tajna uspešne komunikacije»

Kako se koristi facebook