Nekada dobijamo, nekada ućimo

Napisao/la: NewMystic

Ukupan broj reči: 973 | Datum: 16 07 2009 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Pitam se: da li može uopšte nešto da se uradi sa online servisima, kao što je “my space” i slični. A i uopšte na internetu? Imaju li oni neku praktičnu svrhu? Ne znam kako je bilo ranijih godina, kada je bio bum (sigurno je bilo bolje), ali danas je jako, jako slabo….Džaba toliko lepih online servisa (koji nude puno toga; a Facebook, na primer, i previše, pa je tamo malo teže snaći se, hihi) kada su ljudi pasivni, nezainteresovani. “My space” mi je nekako zgodan, jednostavan, i nudi dosta toga, a to što ga većina ne koristi na pravi način, to je njihov problem. Nije kriva tehnologija već ljudi koji je koriste. Ja iz ovoga (a i u opšte, u svemu u životu) gledam da izvučem što više mogu. Da to koristim sa nekom svrhom. Da imam nešto od toga. Ja sam, po prirodi, iako volim dosta da mislim, dosta i praktičar.  I nemam nameru da gubim vreme ovde. Mene “my space” interesuje da bih putem njega upoznao neke nove ljude, stekao neka nova prijateljstva, možda čak i ljubavi. A šta bi drugo trebalo da radim? Dakle, kao sredstvo za nešto drugo a ne čisto samo radi potčinjavanja samom tome. A bezvezna, besciljna dopisivanja me ne zanimaju, jer vreme mogu uvek da ubijem na mnogo načina. Ovo mi nije neophodno za to. Većina ga zato i koristi: za ubijanje vremena, a u stvari gubljenje dragocenog vremena. Kao, dosadno im, umorni su (ne znam samo od čega) – “umorni od života”. “Smaram se” – kažu. Pazi ti njih. Kao da smo mi generacija koja je doživela ne znam šta sve pa smo umorni. Nihilizam, bato! :). Dakle, zapitajte se: zašto uopšte koristite “my space” (i slično)?

Isto tako, ne trebamo se varati kad je ženski rod u pitanju. Ova današnja veoma popularna pasivnost kod muškaraca (koja je prosto neshvatljiva i ne mogu da nađem osnovu za to – pravi fenomen koji do sada nisam video) je zapravo samo izgovor. Nisu ni one mnogo bolje. One su u prednosti jer imaju tu organizaciju (mi to nemamo) ali na individualnom planu nisu ni za kurac. Pritom mislim konkretno na muško–ženske odnose. Čast izuzecima – poznajem nekoliko takvih primeraka. Jeste to da je većina muškaraca danas nešto pasivna, ali kada im dođe neki koji nije takav – gde su onda tada te devojke? Ha?! Možda je to posledica toga što su navikle tako da reaguju, ali…..robovanje navikama je njihov problem a ne moj. I još taj odlazak u drugu krajnost: idealizovanje te situacije, odbacivanje muškaraca, traženje lažne sigurnosti i zadovoljstva u lezbejstvu (kao da je to neki ideal)…..hm…..ma gluposti! Volim i cenim iskrenost u svemu, bilo ko da je, bilo kakav da je i u bilo kakvoj situaciji. A ne izveštačenost. Nije to feminizam…..ne bih tako nazvao. To je….nazvao bih: lažna ženska emancipacija. Ne znam kako je u inostranstvu, ali kod nas je tako. Na žalost. Emancipacija na lažnoj osnovi. To je samo maska. U dubini duše one su i dalje slabe, umišljene i sklone žešćem zavaravanju. I zatvorene, brate! Pasivne! I uopšte mi nije drago zbog toga. 

Na primer, pisao sam skoro kako sam izašao sa jednom devojkom sa “my space”-a za koju sam mislio da je OK. Ali, ispostavio se da je sve bila laž, obmana (iz njene loše namere) i da je zapravo nikakvo druženje ne zanima. Kao, imala dugu vezu u koju se razočarala i sada je tobože muškarci više ne zanimaju. A ko te je terao da se zanosiš? I kakve to veze ima? Ja sam zagovornik one slobodne, neukrotljive ljubavi, i nikada je se neću odreći. Nikada je neću klevetati. Nije ljubav kriva. I boli me dupe za bilo koju osobu, bilo koju vezu – ja se ne vezujem za osobe. Druga osoba mi je sredstvo (u pozitivnom smislu, naravno) za dizanje nekih svojih ideala, da tako kažem. Želim da sa tom drugom osobom doživim to, taj osečaj! Mogu da rezumem razočarenja ali ne i klevetanje ljubavi i blokiranje novih mogućnosti, te energije! Otkud znamo koga ćemo sve da upoznamo u životu? Problem je u nedostatku vere u to. Ja jesam razočaran u to što se desilo sa tom devojkom ali šta da se radi. Idem dalje. U životu, nekad dobijamo, nekada ućimo. A ja volim da učim. Prihvatam život kao process večnog, permanentnog učenja. – neprestanog razvoja. Za razliku od tih koje misle da sve znaju sa dvadeset i nešto godina, da su doktorirale i ljubav i sve i kako im to ne treba. Ima puno kvalitetnih i izuzetnih devojaka kao što je ona (umem da prepoznam dobre osobine kod ljudi). A to što ona to ne ume da ceni i što ne želi to da bude, već nešto drugo (a ne zna ni ona šta) – zabole me baš. Eto, ja učim…a ti, propalice?! Ostani večno zatvorena u svojoj lažnoj “sigurnosti” i strahu od novih iskušenja!

Ehh, drage moje balkanke……eto, javite se ako vas bude bilo šta zaista iskreno zanimalo. A za to treba i malo truda a i mozga da se prepoznaju prave stvari. A ja sam tu. :)



O Autoru

Ako Vam se članak svideo, pročitajte i ostala moja razmišljanja i stavove o životu (duhovnost-psihologija-međupolni odnosi). Prijavite se takođe na RSS vesti.

Izvor: http://www.kristali.rs/profile/newmystic-13.html





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Kad Zaista Počinje Starost

Žene i Facebook

Nekada dobijamo, nekada ućimo