Fotografije i sećanja

Napisao/la: Marshall83

Ukupan broj reči: 533 | Datum: 1 11 2010 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Neizbježno je da razvoj novih tehnologija potiskuje neke stare navike, kao što su izrada, uramljivanje i držanje fotografija na vidnom mestu. Danas je ovu lepu i pomalo romantičnu naviku zamenilo čuvanje fotografija u folderima, foto-aparatima, na diskovima ili desktopu računara. Ipak, bez obzira na formu, fotografija se zadržala kao veoma značajan medijumza čuvanje uspomena.  Šta čovek da uradi sam kada je u pitanju katalogizovanje sjećanja i uspomena i da to uradi na kreativan način.

Fotografišemo razne trenutke, one koji nas fasciniraju, koji su lepi i koje nikako ne želimo da zaboravimo, jer je naše pamćenje podložno promenama. Sa protokom vremena i informacija mnoga sjećanja se gube i teško ih je spontano evocirati, a fotografija ima veliku moć u evociranju trenutaka i detalja. U prilog tome govori veoma interesantno istraživanje koje su sproveli američki naučnici: Grupa dece dovedena je u areheološki muzej gde su imala priliku da se igraju u bazenčiću s peskom i reprodukcijama muzejskih eksponata. Tom prilikom su i fotografisana. Potom su ispitana o tome čega se sećaju u vezi sa tom posetom, i to u dve etape - posle šest meseci i posle šest godina o navedenog događaja. Zapaženo je da u tom vremenskom intervalu sposobnost sjećanja značajno opala. Međutim, kada su deci prilikom ispitivanja poslije šest godina pokazane forografie njihove posjeta, broj zapamćenih detalja je porastao čak na 87%.

Kakva su naša sjećanja? U vreme dolazećih praznika velika su i očekivanja i nade u vezi s njima. Međutim, nekima se očekivanja neće ostvariti, te mogu biti razočarani. Ali ukoliko te ljude pitamo nakon izvesnog vremena kako su se tada proveli, odgovori će biti uglavnom pozitivni. Da li tu pojavu možemo objasniti samo time da su ovi ljudi skloni da govore neistinu? Odgovor je delimično potvrdan, ali on ima i drugu stranu. O njoj govori veoma interesantno pitanje jedne naučnice koja se bavila istraživanjem sećanja.  Ona je u tu svrhuu dužem periodu svakodnevno vodila zabeleške o nekim neupečatljivim događajima koji su joj se desili. Kada su je kasnije pitali za prošlost, ona se svega sećala uglavnom u lepom svetlu. Ipak je bila iznenđena snagom uma da iskrivljuje sećanja jer kada je prelistala svoj dnevnik, zapazila je da je zabeležila dosta neprijatnih momenata. Pri tome su njene uspomene ipak ostale mahom pozitivne. Fotografija takođe pomaže navedeni "optimizam sećanja" jer fotografišemo uglavnom najmarkantnije, ali i pozitivne trenutke nekog događaja.

Značaj trenutka se određuje izborom rama u koji se fotografija smešta. Slike radosnih događaja, kao što su rođenje deteta ili venčanje, stavljaju se u najljepše ramove: masivne i rustične, ili pak tanke i moderno dizajnirane neobičnih boja i oblika. Na vama je da odlučite kako ćete neki trenutak označiti i sačuvati.



O Autoru

Marko kreativac i slobodni pisac za sajt sam svoj majstor.





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Istorija čuvara stolova

Krov nad životom

Kako da vizuelno uvećate svoj mali dnevni boravak

Savjeti za Brzo i Ucinkovito Ciscenje Kuhinje

Sve što treba da znate pre nego što započnete renoviranje stana

Kako su slike postale OUT: štampa na platnu

Kolima na putovanje

Šta odabrati: rolo zavese ili venecijanere?

Kako smanjiti račune za vodu

Šta je biofilm i koliko je štetan po zdravlje?

Kada je trenutak za zamenu sanitarija u WC-u?

Oprema za kupatilo kao portret domaćina

Jastuci i njihov značaj u toku odmaranja

Kako se kreči plafon?

Restauracija metalnih ormarića za decu