Zašto je neophodno omekšavanje vode

Napisao/la: Enterijer Stana

Ukupan broj reči: 588 | Datum: 3 07 2013 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



Voda koju svakodnevno koristimo u domaćinstvu je tvrda. To za posledicu ima fleke na posuđu, slabljenje dejstva deterdženata za pranje veša, veću potrošnju omekšivača, nakupljanje kamenca na grejaču bojlera i u sistemima za grejanje što vremenom dovodi do korozije. Takvi grejači troše znatno više električne energije.

Omeksavanje vode

Tvrda voda vremenom utiče i na zdravlje. Kamenac se nakuplja na zubima što vremenom stvara prostor za ravoj karijesa. Tvrda voda sa sanitarno -  higijenskog aspekta nije neispravna. U prehrambenoj industriji voda se ne može koristiti pre omekšavanja jer sa tehnološkog aspekta nije pogodna, ali ni suviše meka voda nije poželjna.

 

Šta predstavlja tvrdoća vode?

Tvrdoća vode pokazuje koliki je sadržaj rastvorljivih soli magnezijuma i kalcijuma u vodi prisutan. U pitanju su hloridi, karbonati, bikarbonati, nitriti, nitrati i sulfati kalcijuma i magnezijuma. Tvrdoća vode se deli u dve grupe u zavisnosti od toga od kojih soli potiče. Razlikujemo karbonatnu i nekarbonatnu tvrdoću vode. One zajedno čine ukupnu tvrdoću vode.

 

Karbonatna i nekarbonatna tvrdoća vode 

Karbonatna tvrdoća vode potiče od magnezijumovih i kalcijumovih karbonata i bikarbonata. Ove soli se zagravanjem na određenim temperaturama talože, prelaze u nerastvorljivi oblik i zbog toga se ova tvrdoća naziva još i prolazna tvrdoća vode.

Nekarbonatnu tvrdoću vode čine hloridi, sulfati, nitrati i nitriti magnezijuma i kalcijuma. Ove soli se ne mogu prevesti u nerastvorljivi oblik i predstavljaju stalnu tvrdoću vode.

Ukupna tvrdoća vode kod nas se izražava u nemačkim stepenima. U zavisnosti od ove vrednosti vodu svrstavamo u veoma meku (0 – 5 °dH ), meku (5 – 10 °dH), srednje tvrdu (10 – 15 °dH ) , prilično tvrdu ( 15 – 22 °dH ), tvrdu (22 – 30 °dH ), i veoma tvrdu ( preko 30 °dH ). Voda kod nas spada u prilično tvrdu (15-20 nemačkih stepeni) i zbog toga je potrebno njeno omekšavanje.

 

Sistem za omekšavanje vode

 

Voda se najčešće omekšava pomoću sistema čiji se rad bazira na korišćenju jonoizmenjivača. Pomoću jonoizmenjivačkih smola kalcijumovi i magnezijimovi joni, koji uslovljavaju tvrdoću vode, razmenjuju se sa natrijumovim jonima i to tako što magnezijum i kalcijum ostaju vezani na jonoizmenjivaču, a natrijum prelazi u vodu. Ovi sistemi se koriste u prehrambenoj industriji, u industriji automobila, u medicini. Omeksavanje vode neophodno je pre nego što se ona počne tretirati reverznom osmozom. 



O Autoru

http://www.euroteam.rs/sr/





Ocena: Još uvek nije ocenjen

Komentari

Nema komentara.

Još članaka iz ove Kategorije

Zašto je neophodno omekšavanje vode

Novi vid ratovanja: ekološki rat