O Anakine, Anakine...

 

star wars

 

Skoro sam gledao film Star Wars III: Revenge of the Sith. U tom delu serijala se “saznaje” kako je mladi Anakin Skywalker (otac Luka) prešao na “tamnu stranu” i postao Darth Wader. Baš me je to zanimalo. 

Mnogi znaju ali objasniću za one koji možda ne znaju: Star Wars (Zvezdani ratovi) je SF/epski serijal koji govori o dalekoj budućnosti kada su ljudi toliko tehnološki napredovali da su naselili i druge planete, planetarne sisteme i galaksije i upoznali razne druge vrste. Jedno optimističko predviđanje budućnosti čovečanstva ali pretežno sa stanovišta materijalnog sveta (iako je duhovnom aspektu posvećena solidna pažnja). To je sasvim OK ali je ipak prevaziđeno jer su “kosmički ratovi” (NASE i ostalih sličnih kompanija) odavno izgubili smisao. Već decenjama ta priča stagnira i to utrkivanje je sada svedeno na neko dokazivanje moći i para. Kao da su moćnici shvatili da je prioritet ipak duhovni aspekt i razvoj na planu duhovnisti, dakle, tog individualno-unutarnjeg. Svi smo mi povezani zajedno, i sa kosmosom, jer energija stoji iza svaga, tako da nam bog zna kakva putovanja svemirskim brodovima i nisu tako neophodna. Setite se samo “Solarisa”.

Dakle, Star Wars serijal je sličan Star Trek-u. Ali, ne bih sada ulazio u raspravu koji je serijal bolji. Oba imaju svoje prednosti. Star Trek, po meni, ima bolju priču i raznovrsniji je, a Star Wars je bolje tehnički, ili bolje reći, “umetnički” urađen. Bolja je režija (mada “Star Trek: Nemesis” ne zaostaje mnogo) i neki likovi su bolje razrađeni (iako su i u Star Trek-u likovi dobro opisani). Meni je Star Wars posebno drag zbog tog psihološko-arhetipskog momenta glavnih likova i njihovih trenutnih stanja kao i njihovog razvoja tokom filma, gde se gledalac može upoznati sa različitim tipovima (i delovima) ličnosti i uživeti se u njih. Konkretno, najviše mi se sviđa taj odnos oca i sina, učitelja i učenika, njihova međusobna borba i ljubav, kao smena generacija.

Da se vratim pojašnjenju Star Wars serijala. Dakle, čovečanstvo se proširilo van granica Zemlje i proživelo razne avanture. Naravno, to nije kraj, jer uvek ima novih izazova i neotkrivenog. Dolazi do krize u samoj repiblici, dolazi do potresa, sukoba interesa, borbe za veću moć. Postoji red vitezova koji se zovu Džedaji (veliki poznavaoci energije) i koji se bore za očuvanje reda i mira u društvu i angažovani su za specifične zadatke koje ne može niko drugi da rešava osim njih.

Vremenom se pojavio i mladi Anakin Skywalker koji je neverovatno talentovan i poseduje sposobosti koje nema ni jedan Džedaj. Savet Džedaja je zbog bojazni odlućio da ga ne obučavaju za Džedaja. Međutim, jedan džedaj, Obi-Van-Kenobi je odlučio da ga obuči, na svoju ruku. 

Anakin je naravno, pošto je veoma jak, takođe i veoma emotivan. Jako je vezan za majku, čiju smrt nije preboleo. U međuvremenu se zaljubljuje u mladu senatorku Padme. Međutim, nije problem u tome. Problem nastaje kada je dozvolio (svesno) da ga vođa tamne strane Lord Sithius izmanipuliše. I sve zbog toga što je verovao da će mu poznavanje tamne sile omogućiti da stekne toliku moć da spase svoju dragu od smrti pri porođaju (što je predvideo i što se zaista dogodilo)? Donekle tačno, ali....da zbog toga podpadne njemu pod službu i da služi tuđim interesima, joooj :) Tako je sa svima onoma koji imaju toliki strah od gubitka....

O Anakine, Anakine, kako si to mogao SEBI na učiniš?

Ali, pre svega su Džedaji (pozitivni poznavaoci sile) pali na ispitu jer su podcenili neke stvari i nisu mu rekli istinu i šta je to mračna strana, i kako to sve funkcioniše, da mu izađu u susret, jednostavno...I, naravno, on je tragao sam.  Nije ni čudo što se vladar tame pojavio kao alternativa i upecao ga. :)

I pitam se: da li će ljudi ikada shvatiti da će se, u bilo kojoj oblasti, kad tad pojaviti taj neki izvanredan tip koji jednostavno traži više (u pozitivnom kao i u  negativnom smislu) i kome dotadašnji šablon ili sistem ne leži i kome treba pristupiti na drugi način, hteli mi to ili ne, plašili se od rizika ili ne? 

Znate da ima dosta literature za rad na sebi itd. Uglavnom su fokusirani na pozitivno razmišljanje itd., a zapostavljaju bavljenje negativnim. To nekako nije 

celovito, pitanje da li se tako postiže prava slika o svemu. Pitam se: da li postoje uopšte neki duhovni krugovi koji se bave i jednim i drugim, koji sagledavaju celu sliku života?



About the Author

Ako Vam se članak svideo, pročitajte i ostala moja razmišljanja i stavove o životu (duhovnost-psihologija-međupolni odnosi). Prijavite se takođe na RSS vesti.

Izvor: http://www.kristali.rs/profile/newmystic-13.html