Ljubav nama treba

 

Gledam sve te današnje “ljude” kako “prolaze jedni kroz druge”. Gledam sve te lažne pozdrave, lažne poglede (a jedva čekaju da okrenu glavu), lažne razgovore, lažne osmehe...Čisto da se ispoštuje kultura. Posmatram sve te “osobe” koje se ubijaju, napijaju, drogiraju, “teše” se sa svim i svačim, “usklađuju se sa društvom”, bez hrabrosti da malo stanu, porazmisle o svemu, zagledaju se u sebe i suoče se sa stvarima i situacijom. I sve te lažne lezbejke, “namerne” lezbejke (od kojih po neka ima čak i dečka), koje iz dna duše samo žele “nešto da dokažu” (i samo se dokazuju, pošto je kao “došao red na njih”). Svi ti lažni odnosi i veze. Parovi koji se ne vole, već samo glume i dokazuju nešto. Ah, taj svet bez ljubavi! Baš žešće otuđenje. Živeo pasivni nihilizam! - vele žrtve kulture. Kao da ključa ta “kultivisana” zver u ljudima i da je na granici da proključa ali nikako da se pokida poslednji obruč jer se sebi ne dozvoljava pravo na to. Još uvek smo mi podređeni moralu. 

Ponekad se baš udubim u sve to. Kako god okreneš, sam si. Ima to i dobrih strana, naravno. Ali o tome kasnije.

Ne znam da li je u prošlosti bilo ljubavi (ko zna, možda je sve to bila laž) ali danas je ljubav potrebnija nego ikada (ne mislim kao spas, već kao potreba). Jer, ako ne volimo sebe, svoje “grehe”, mane (ili se samo pravimo da volimo), postoji opasnost od povampirenja hrišćanskog (ili nekog drugog fanatičnog morala) morala, moraliozovanja, mržnje na sebe, glupog večnog suda i osude čoveka. Ako uopšte ljudi imaju volje za to. A bolje da je nemaju za tako nešto haha. U svemu lošem ima i dobroga.

Mislim da se zapravo radi o ovome: nalazimo se u takvom vremenu gde smo prepušteni sebi samima i ovo vreme je najbolji test za čoveka do sada. Ko opstane pričaće, hehe.

“Koja će se klasa tu pokazati kao najjača? Najumereniji, oni kojima ne treba nikakva krajnost u verovanju, oni koji ne samo da dopuštaju nego i vole dobar deo slučaja i besmislice, oni koji o ljudima mogu misliti misleći sasvim skromno o njihovoj vrednosti, a da zbog toga ne postanu mali i slabi: najbogatiji zdravljem, koji su dorasli za najveće nevolje, i koji se zbog toga ne plaše nevolje tako mnogo – ljudi, sigurni u svoju moć i koji silu koju je čovek dostigao predstavljaju sa svesnim ponosom.”

Fridrih Niče (Volja za moć)



About the Author

Ako Vam se članak svideo, pročitajte i ostala moja razmišljanja i stavove o životu (duhovnost-psihologija-međupolni odnosi). Prijavite se takođe na RSS vesti.

Izvor: http://www.kristali.rs/profile/newmystic-13.html