Ljubav – šta to beše

 

ljubavni par

 

Šta u ovom današnjem vremenu otuđenja može biti ljubav? Da li znate uopšte šta je to? Jeste li osetili to nekad? Sećate li se tog osećaja? Ne mislim na ljubav prema nečemu, volim ovo ili ono, već na ljubav između ljudi, između muškarca i žene.

 

Da li je ljubav - sigurnost? Ne. Ljubav ne može biti sigurna. Ona je nepredvidljiva. Ne može se predvideti koliko će da traje, niti daje neku garanciju, jer otkud znaš koga ćes sve upoznati u životu a svideće ti se i mnogo drugih osoba. Zato su svi brakovi i druge varijacije brakova (npr. Vanbračna zajednica) besmisleni. Brak nema veze s ljubavlju, niti udu zajedno. Brakovi su za nešto drugo...

 

Da li je ljubav - brak? Naravno da ne. Pri venčavanju moraš da kažeš večno “da” svojoj “dragoj” i da se obavežeš na jednu ženu ceo život - što je bolesno. A šta ako ti se i neka druga svidi? Da se suzdržavaš? Ili ako ti se žena smuči? Na bliskom istoku su to donekle rešili sa poligamijom gde možeš da imaš više žena. Ali je to opet ograničeno: zašto samo nekoliko žena? Što ti ne bi jebo sve što ti se dopadne? A da ne pričamo o tome što je i tamo sve sponzorstvo pa ne možeš da jebeš ako ne platiš...shit.

 

Da li je ljubav – veza? Ne, mislim da ne. Bar ne danas. Kakve crne veze, bre! Sve je to lažno. Evo pogledajte neki par: taj momak koji s njom šeta – nije to  momak. On je privezak, sredstvo, šminka. Ona ga ne voli. Ona je s njim da bi se pokazala pred drugim ženama, drugaricama itd. Nema tu ni trunke iskrene ljubavi

 

Da li je ljubav – spas? Mnogi još uvek veruju da je ljubav lek za samoću, prestanak lutanja, topla postelja, majčin zagrljaj. “Ona je ta” i te gluposti i laganja sebe sama. “Ona mi je dala pičku”. Uuuuu, jaka stvar, zabole me. Crko bi bez nje, je li? Pre nje kao nisi živeo, postojao, a? Ne seri! U takvim opijenim stanjima uma nastaju najveće moguće izmišljotine tipa “ona je najbolja”, “ljubav mog života”, “ona mi je toliko puta pomogla”, “ma dobra je ona”, “ne mogu bez nje”, i ostale bljuvotine. To su znakovi slabosti kod muškarca. Otrov je ušao u njega. Zapravo se navukao na tu laž. Poverovao je ženskoj priči kako ga “ona tobože voli”, kako je on njoj “najbolji”, kako je on “razume”...a on utripovao kako mu je ona ulepšala život i “spasila ga”. A od čega te to spasila, majke ti? Bože, kako je to nemuški! Šta to bi sa muškarcima? U stvari, većina nih je uvek takva i bila (sve su to pizde: nije ništa jebo i čim slučajno neka dođe on se istripuje da je to bog zna šta). Pravi muškarac je po prirodi avanturista i voli iskušenja a ne sigurnost. Žena je u fazonu sigurnosti. Znači da su žene pobedile ovu rundu (ne individualno, već većinski gledano) ovu rundu i navukle muškarce na ženski prinncip da budu njihovi saučesnici, “istomišljenici”, “žene”, “drugarice”, što se kosi sa muško-ženskim razlikama (izgleda da svako odiše svojom energijom i voljom i želi to da ispolji – tako žena, preterujući sa svojim principima, želi da muškarca pretvori u ženu. Kao da joj nije dosta ovih lezbejki pa...:)). Tu više nema ljubavi i sve se srozava. Ljubav nije spas i završetak nečeg već, naprotiv, tek tada nastaju problemi! Jer ljubav je rat i borba za dominaciju! 

 

Je li ljubav – seks? O da, još kako ima veze sa seksom! Seks je vrlo važan deo ljubavi i ljubavi bez seksa nema! To telesno mora da postoji. A žene mogu da seru koliko hoće! Samo, problem je što danas tog seksa nema. I šta ćemo onda? Polovi su se jako otuđili...Najviše me nerviraju oni seljaci koji još uvek veruju u to da će da se obezbede sa seksom kad se ožene. Kao, on jebe svaki dan itd. To su najveći lažovi na svetu! Da mi tu priča neke bajke - a niko se više ne jebe! Smrad lažljivi najobičniji! 

 

Da li je ljubav – kompromis? Kako da ne. Naravno da nema veze ni sa kakvim dogovorima jer je ona emotivne prirode, dakle još uvek nedovoljno poznata, nepredvidljiva i ne može se kupiti. I ne samo to: nema tu nikakvog dogovora, “obostranog interesa”, već sukoba interesa! Uvek tu neko mora da prevlada a drugi da se podčini. Nikakav kompromis me ne zanima!

 

Da li je ljubav - dokazivanje, čmarenje, ulizivanje? He, he. Ni približno. Ljubav dolazi iznutra, to je ono što osećaš prema drugoj osobi. Nemojte da vas žene lažu i navlače. Nema tu šta da se dokazuje. To osećanje je u tebi. Ona to treba da oseti. Najgluplji su oni koji se ubijaju radeći, kupujući, plaćajući “svojim draganama” zbog nekog parčeta pičke (to je njihov moto: sve za pičku, sve za pičku, mi smo vojska prodana!!!), i dušu svoju prodaju, a ne shvataju da se time žena od njega sve više udaljava, tako sve manje misli na njega. Jer, ona je materijalista čisti. Upravo su ti idioti “emancipovali” žene i doprineli tom sranju koje nas je samo unazadilo. I šta sve ne rade, čoveče, da ne veruješ, to je strašno. Na kakva su sve poniženja spremni, da te je nakad sramora što si muško. Ne shvataju da se tim radnjama muškarac kvari. Srozava. I misle da je u tome neka hrabrost i veličina! Kakav debilizam! Mi smo bezvredna stoka, koja živi za propast – ne ptamo za cenu. Pička, pička, pička po svaku cenu! Ne možemo bez pičke jer nam “ona daje smisao života”! Toliko još možemo jer smo prazna, bezvredna govna! Toliko još možemo! Ali, ne pitamo za cenu! Da, većina je takva: malo je onih umetnika, kreativaca, sposobnih za neki svoj život, svoj put, traganje, koji mogu sami sebi da daju smisao. A ovoj većini želim što pre da propadne jer oni ni nisu ništa drugo do topovska hrana za ženske ratove!  

 

Hoćete da vam kažem šta ja mislim o ljubavi? Ljubav je osećanje, ono što osećaš prema drugoj osobi. Ljubav je loženje, kad se pališ na nekoga, ta privlačnost, dodiri, milovanja. Jednostavno, ljubiti, ili bar želeti to. Vrlo jednostavna stvar. A šta ste mislili? Zato ljubav nema veze ni sa jednom od gorepomenutih stvari (osim sa seksom). Veoma prosta stvar je u pitanju i nema tu neke velike priče i naduvavanja. Naduvavanja i silne pesme o ljubavi su zapravo plod toga što nisu dobili, pa na taj način žele da popune rupu i da ispolje ono što osećaju. Verujte, većini njih nije imala uzvraćenu ljubav! I zato tolika priča o ljubavi. Zato što žene ne žele taj konkretan kontakt, realnu ljubav. One žele da samo maštamo kao i one, i da se tripujemo. One su to upropastile i naduvale i još se predstavile kao čak “simbol ljubavi”, kao da je one brane. A u stvari, otuđenje je nastalo zbog njih. Baš zato što je najprostija i najosnovnija stvar na svetu, ljubav je potrebna i treba da se radi! Nema nikakvih brakova, kompromisa, dokazivanja, izmišljanja, stajanja....Jednostavno voleti. Ništa specijalno. Ali, iskreno! I nema garancije! Ima svoj rok trajanja. Jedno vreme se volite pa posle menjate partnere itd. Nismo jedini na svetu. To je kao i sa stvarima. Voliš ovo da radiš, voliš ono, sviđa ti se ovo, baviš se tim i tim. Partner u neku ruku i jeste objekat, seksualni objekt. Ljubav je takođe i projekcija. Da, projekcija! Kao i sve drugo! Mnogo je glupo kad kažu: “voli ga onakvog kakav jeste”. Ali, to je nemoguće, to je neizvodljivo. Kako mogu da volim nekoga skroz onakvog kakav je (jedino da se poklopi 1: 1.000.000)? Ja mogu da volim ženu samo na svoj način, onako kako ja nju vidim, osećam i mislim itd. Dakle, ljubav je volja za moć – što če reći, u ovom slučaju, volja da se dominira nad drugim polom. Nema tu nekog “humanizma”. Uostalom, žene to bolje znaju: one to svakodnevno samo i rade. Žena ovako gleda na stvari: za nju je muškarac uvek samo sredstvo i ništa više od toga! Ona nikada nije imala poštovanja prema njemu, ne gleda ga kao čoveka. Neka vrsta seksizma, rasizma. A, po mom mišljenju, žena muškarca nije nikad ni volela. Ne verujem više ni da se seksualno pale na muškarce, jer su isuviše mislile na druge stvari. Mislim da bi pre one trebale da se dokazuju u ljubavi. Ha! Ako ne verujete u ovo da žene tako gledaju na međupolni odnos, samo razmislite malo. Dobro, muškarci se tripuju i padaju na ženski lažni štos o ljubavi, ali pogledajte praktično: što žena nije nekada korektna, da ne kažem “humana”? Je li bila nekad? Nikad! Uvek se na kraju ispostavi da je ona lažno biće, nesposobno čak ni da voli (najosnovnije nešto), da se lažno predstavljala kako bi te iskoristila. Sve su iste i uvek je isti fazon, iste priče – šablon je isti. Zato ne verujem u obostranu ljubav, to hoću da kažem. Samo muškarac ima tu sposobnost, da voli. Žene se samo tako predstavlja. Jedini način da voliš, da ispoljiš bar te svoje potrebe, je da se žena potčini. Drugačije ne može. Izgleda da je u prošlosti žena bila žena prvenstveno zahvaljujući muškarcu, baš zato što ju je potčinio, donekle. Danas tek vidimo da što je žena slobodnija, to odnosi među polovima sve manje liče na nešto...

 

Zbog toga što se zna sve to za žene, zato sam se u ovom tekstu pretežno obraćao muškarcima. Jer smatram da jedino muškarac može nešto da promeni. Žene to sigurno neće učiniti jer im trenutno stanje odgovara!


 



About the Author

Ako Vam se članak svideo, pročitajte i ostala moja razmišljanja i stavove o životu (duhovnost-psihologija-međupolni odnosi). Prijavite se takođe na RSS vesti.

Izvor: http://www.kristali.rs/profile/newmystic-13.html