Nacionalna kultura i stilovi vođstva u preduzećima u Srbiji

           U ovom radu su prikazani rezultati istraživanja o osobinama nacionalne kulture i stilovima vođstva u 14 preduzeća iz Beograda i Vojvodine. Teorijsku osnovu istraživanja predstvljali su studija Hofstedea o nacionalnim kulturama i podaci o rasprostranjenosti autoritarnosti među stanovništvom Srbije.

Rezultati istraživanja pokazali su da se naša nacionalna kultura i dalje odlikuje visokom distancom moći i visokim izbegavanjem neizvesnosti, te niskim individializmom i dominacijom „ženskih“ vrednosti. Nije obrađena orijentacija (kratkoročna ili dugoročna ).

Ipak, ispostavilo se da ispitanici iz poduzorka zaposlenih imaju znatno manje skorove kod dimenzija distance moći i izbegavanja neizvesnosti. Pokazalo se da je autoritativni stil vođstva još uvek dominantan obrazac ponašanja menadžera u našim preduzćima, ali da se, suprotno rezultatima ranijih istraživanja, zaposleni češće opredeljuju za konsultativni ili participativni stil kao poželjan. Sve to svedoči o postepenom „povlačenju“ vrednosnih obrazaca naše predindustrijske kulture u sudaru sa sveprisutnošću krize i neminovnosti predstojeće tranzicije i, shodno tome, postepenom širenju vrednosti primerenijih tržišnoj privredi i preduzetničkom ponašanju.

Zaposleni su ocenili (niži menadžeri i radnici) da oko 66% nadređenih primenjuju autoritativni stil vođstva, dok samo oko 34% zaposlenih smatra svoje menadžere konsultativnim i participativnim vođama.

Oko 34% zaposlenih preferira autoritativni stil, 24% konsultativni, a okon 42% zaposlenih u Srbiji želi participativni stil vođstva.

Polako išcezava iluzija o „doživotnom radnom mestu.“

Kako protumačiti ove rezultate u svetlu činjenice da su empirijska istraživanja jugoslovenskih sociologa otkrila da naša nacionalna kultura spada u grupu tzv. predindustrijskih kultura (Obradovic, 1982 – Psihologija i sociologija organizacije, Školska knjiga, Zagreb)? Čini se da dugotrajnost i dubina ekonomske i sveukupne društvene krize polako „nagriza“ osnovne postulate naše tradicionalne kulture i da polako prodire svest o nužnosti usvajanja vrednosti koje su primerenije kako sadašnjem trenutku, tako možda još više očekivanoj budućoj situaciji i „tržišnim pravilima igre“. Naravno, ne treba prenaglasiti značaj navedenih promena, pošto je izmena karakteristika nacionalne kulture dugotrajan proces. Zbog svega navedenog, obimnija empirijska istraživanja su neophodna da bi pokazala da li se taj proces nastavlja i kolika je „dubina“ tih promena.



About the Author

Zoran Slavkovic je diplomirni ekonomista. Vlasnik je veb sajta Mbatrend.com.

Ključne reči: kultura, nacionalna kultura, stilovi vodjstva, srbija

Izvor: http://www.kristali.rs/biznis1/menadzment/nacionalna-kultura-i-stilovi-vodjstva-u-preduzecima-u-srbiji.html