Dijabetes se ne Leči

Napisao/la: fest

Ukupan broj reči: 2357 | Datum: 10 02 2010 | komentari: 0



Verzija za štampu

Preuzmi HTML



SLATKI PROFIT OD SLATKE BOLESTI

SLATKI PROFIT OD SLATKE BOLESTI!

DIJABETES SE NE LEČI ,JER SE NE ISPLATI.

Dijabetes je pored kancera I kardiovaskularnih bolesti danas bolest koja farmakobiznisu donosi sigurnu zaradu.Svaki dijagnostikovan dijabetičar postaje dozivotno zavistan od lekova,a posebno insulina.Dijabetes se danas i ne leči,već se pacijent jednostavno tretira medikamentima, odnosno pomaže mu se da dozivotno funkcioniše i živi sa bolešću.

  1. Milioni ljudi širom sveta umiru i muče se od bolesti koje su dokazano izlečive i za koje se tačno zna i uzrok nastanka i način lečenja. Bolje reći nekada se znalo,a danas je mnogo toga namerno zaboravljeno i izostavljeno iz medicinskih udžbenika.Razlog je jednostavan-bolesni trose novac na lekove,a farmaceutska industrija profitira.Baš kao i lekari koji se privatizacijom zdravstva i kod nas sve više pretvaraju u biznismene koji svojim radom zarađuju pare.Mnoge hirurške intervencije potpuno su nepotrebne i neke teško sakate ljude,ali kapitalizam je neumoljiv-sve što donosi zaradu je dobro došlo.

Lekari danas ne samo da ne leče i ne istražuju stvarne uzroke nastanka nekih bolesti,već je medicinska sujeta otišla tako daleko da ćete teško naći lekara koji nije ubeđen da je upravo zahvaljujući savremenoj medicini i njenim dostignućima ljudski vek produžen.

 

Nazalost,ovo je samo ubeđenje jer istina je sasvim drugačija.Nekada davno živelo se i duže i zdravije, a čitulje u novinama danas pokazuju koliko ljudi umire iznenada,posle duže ili kraće bolesti i sve je više mladih ljudi. Činjenica je i da sve manje ljudi može da živi bez lekova,jer skoro svako kad-tad doživi neki poremećaj u organizmu. Čak i osnovna škola nas uči da je upravo savramena medicina koja nas održava u zdravlju. Ali kakvom zdravlju, s obzirom na ogroman broj obolelih od raznih bolesti sa kojima se čovecanstvo prvi put suočava u dvadesetom i dvadeset prvom veku?

 

Dijabetes je pored kancera i kardiovaskularnih bolesti danas bolest koja farmakobiznisu donosi sigurnu zaradu. Svaki dijagnostikovani dijabetičar postaje doživotno zavistan od lekova, a posebno insulina.Dijabetes se danas i ne leči,vec se pacijent jednostavno tretira medikamentima, odnosno pomaže mu se da doživotno funkcioniše i živi sa bolešću.

 

I kod dijabetesa i kod kancera savremena medicina se jednostavno ne bavi uzrokom njihovog nastanka i njegovim otklanjanjem,već se isključivo tretira posledica. A i jedna i druga bolest su, to se decenijama zna, simptom poremećenog metabolizma.

 

Grubo poređenje koje je napravila jedna grupa američkih lekara jos 1948. na osnovu svojih tadašnjih saznanja o ove dve bolesti pokazuje velike sličnosti izmedju dijabetesa i raka.

 

1.Dijabetes je poremecaj metabolizma ugljenih hidrata zbog neaktivne proizvodnje insulina. Rak je poremećaj metabolizma proteina zbog neadekvatne proizvodnje ili iskorišćenosti enzima za razgradnju proteina.

 

2.Insulin nastaje u pankreasu. Enzimi za varenje proteina nastaju u pankreasu.

 

3.Neurološki procesi kontrolišu proizvodnju isulina tj, enzima za varenja proteina.

 

4.Dijabetes se može često kontrolisati i izlečiti samo adekvatnom ishranom. I rak se može kontrolisati i izlečiti pravilnom ishranom. Dodajmo da savremena medicina i kod jedne i kod druge bolesti tretira posledicu,odnosno simptom, a ne uzrok.

 

Dakle, ako vam je poremecen metabolizam i kao posledica toga dolazi do nekontrolisanig umnožavanja ćelija u nekom tkivu ( odnosno njihove reparacije sa greškom) time sto će hirurg to tkivo odstraniti, a zračenje i hemoterapija onesposobiti okolne ćelije da se umnožavaju, vi niste učinili praktično ništa da otklonite uzrok bolesti. Vaš lekar time u stvari nije ni počeo da vas leči, ali vas je dodatno osakatio i zatrovao.

 

Zato se danas sve više i veruje da vecina ljudi obolelih od kancera umire od lečenja, a ne od samog raka.

 

Ali, posao lekara odavno više i nije da izleče već da postavljaju dijagnoze, propisuju terapije i naravno vode preciznu evidenciju u kartonima o propisanoj terapiji. Ovo poslednje je vazno kako ni jedan lekar ne bi sebi dozvolio izlet i odredio terapiju koja nije u skladu sa onim što je konvencionalna medicina odobrila kao lečenje. Ako pacijent treba da se ubije, ubiće se, ali terapija mora da bude u skladu sa svetskim zdravstvenim autoritetima. ZAPADNIM NARAVNO. Čik probajte u Srbiji da lečite drugačije.

 

Očito lekar nije tu da uključi svoj mozak,da razmišlja i istražuje,već da piše recepte i kanališe novac iz državnih fondova zdravstvenih osiguranika na račune zdravstvenih kompanija. Alternativna medicina ne može računati na novac iz ovih fondova, a zdravi ljudi su postali nepoželjni. Medicina nije više nezavisna profesija. Doktori danas nisu nista drugo do veza koja spaja farmaceutsku industriju sa potrošaćem, primećuje američki lekar dr. Vernon Koleman.

 

ŠTA JE DIJABETES

 

Pogledajmo kako sve to izgleda kod obolelih od dijabetesa. Za laike napomenimo ukratko sta je dijabetes.

 

Svaka hrana koju unosimo u organizam procesom varenja se pretvara u glikozu(glukozu) koju krv uzima i prenosi do pankreasa. Kada se nivo glikoze u krvi poveća to stimuliše pankreas da proizvodi insulin. Ovaj insulin dalje prenosi višak glikoze u jetru pošto je predhodno pretvori u glikogen koji se u tom obliku u jetri skladišti. Sa druge strane, u slučaju da je nivo glikoze u krvi smanjen, dolazi do lučenja kortikalnih hormona u nadbubrežnim žlezdama i u hipofizi. Ovim se podiže nivo glikoze u krvi tako što se vec uskladišteni glikogen iz jetre pretvara u glikozu i ubacuje u krv. Dakle ako čovek iz nekog razloga više dana gladuje, organizam aktivira rezerve i na taj način se održava nivo glikoze u krvi do novog unosa hrane. Biohemijski balans je esens zdravog organizma.

 

Tako se u zdravom organizmu koji ima funkcionalni i ispravan metabolizam nivo glikoze u krvi održava međusobnim sadejstvom insulina, kortikalnih hormona i lucenjem hipofize(ACTH). I to je nesumnjivo složen biohemijski proces koji organizam, po prirodi, stalno sprovodi. TO JE ŽIVOT.

 

Ali koncentracijom ljudi u gradovima, industrija hrane je početkom dvadesetog veka počela da pravi velike profite i da se razvija. Zato je moderno, pre svega zapadnjačko društvo podstaknuto da konzumira enormne količine hrane koja je sa druge strane pravljena tako da što manje košta. Za potrošače najvažniji je bio dobar ukus hrane i to je bio pravi mamac. Između ostalog ljudi su se navikli na rafinisan beli šećer, čokolade, bonbone, kafu ili beli hleb.

 

Beli šećer, međutim može previše da stimuliše pankreas na lučenje insulina što dovodi do toga da se previše glikoze konvertuje u glikogen i tako smanjuju potreban nivo glikoze u krvi. Stanje je nazvano hiperinsulizam. Nizak nivo glikoze podstiče lucenje hormona. Zapravo i previše i premalo insulina može dovesti do insulinskog soka.

 

Tako se dijabetes označava kao nesposobnost organizma da pravilno prerađuje i koristi ugljene hidrate. Nedovoljno lučenje insulina naziva se dijabetes tipa 1. I ovaj problem je resen 1920. kada je jedna američka kompanija uspela da napravi insulin. Ali, ispostavilo se da on nije uvek delotvoran. Naime, od dijabetesa (melitusa) tipa 1. pati samo pet posto obolelih dok 95 posto pati od tipa 2. koji nastaje usled nedelovanja insulina i koji se luči čak i previše. Tako se u ovom slucaju u krvi nalaze i veće količine šećera i insulina a povećano je i veće lučenje hormona.

 

Dakle, biohemijski “mehanizam”je toliko poremećen da ćelije uopšte ne raspoznaju insulin. S obzirom da se čitav organizam nalazi u posebnom naelektrisanom stanju, gde svaka ćelija ima svoju frekvenciju, ovaj poremećaj je i sa tog aspekta evidentan.

 

Tako se danas moze reći da je dijabetes tipa 2. u stvari više poremećaj u metabolizmu masti i ulja. To je situacija u kojoj ćelije uopste nisu u stanju da preuzmu glikozu iz krvi pa ona ostaje u krvotoku i skladišti se u obliku masti i glikogena, i višak se izbacuje preko urina. U ovom složenom biohemijskom procesu u kome ćelije preko svoje membrane uzimaju iz krvi glikozu kao transportno sredstvo se koriste masne kiseline-lipidi. One na jedan specifičan način moraju da podmažu membranu ćelije koja treba da “proguta” molekule glikoze. Zbog industrijske hrane,koja je sa prirodnog gledišta često neadekvatna za ljudsku ishranu, ove masne kiseline mogu biti veoma deficitarne, pa se onda za podmazivanje biohemijskim mehanizmom aktiviraju neke druge masne kiseline u organizmu da zamene one nedostajuće. Ali one nisu adekvatne. Od njih se ćelijska membrana loše podmazuje i umesto da postane klizava i meka i porozna ona postane čvrsta i lepljiva. Tako umesto da se pomogne ćeliji da proguta hranu, ona ima jos veći problem.

 

Očito je da ovaj bogom dan veoma složen biohemijski ”mehanizam” funkcioniše upravo tako u skladu sa prirodnim zakonima, i samo tako postoji promet materije i ono što nazivamo-zivot. Ljudski organizam nije mašina gde se pojedini delovi, ako ne rade, mogu zameniti drugim. Posebno ako do kvara dođe na ćelijskom nivou.

 

 



O Autoru

Knjizara Fest distribuira knjige i Video materijal sa područja kreacionizma i Zdravlja.

http://fest.vstore.ca

Ključne reči: Knjige, knjiga, knjzara, lečenje dijabetesa, kreacionizam.

Izvor: http://www.kristali.rs/zdravlje-i-fitnes/dijabetes/dijabetes-se-ne-leci.html

 





Ocena: 5.0

Komentari

27 01 2013 at 3:19, by Guest
sve ovo sto je napisano mi je poznato, ali pomozite u savetu, kako se hraniti i ublaziti posledice ove podmukle bolesti.



Još članaka iz ove Kategorije

Dijabetes se ne Leči